UVOD Republika Srbija je prepoznala krajem 2020. godine potrebu za pravnim uređenjem oblasti kriptovaluta, koje su sve prisutne u svetu više od jedne decenije. Dana 17. decembra 2020. godine proglašen je Zakon o digitalnoj imovini, koji Zakon će biti u primeni od dana 29. juna 2021. godine. Svakako treba pozdraviti iskorak u ovoj oblasti, jer nas zakoni čine slobodnim i pružaju nam pravnu sigurnost. Tekst ovog članka će pokušati da približi zakonsko rešenje, zakonski okvir, prava i obaveze i odgovornosti, načine sticanja i raspolaganja kriptovaluta, čitaocu. POJAM Da bi se razumeo pojam „imovine“, koji je jedna od osnovnih tekovina Rimskog prava, koji je temelj pranog sistema svih evropskih džava, potrebno je objasniti šta je „imovina“ kao pojam, koji je do sada bio prisutan u životu, i određen u pravu. Imovina, kao pravo, se sastoji od više svojih delova, od „usus“, „fructus“ i „abusus“ odnosno od prava korišćenja, prava plodouživanja i prava raspolaganja sa imovinom. Imovina je dakle pravo, i ono se odnosi na pravo nad nekom stvari, ili u ovom slučaju pravo nad virtualnom imovinom – nad „digitalnim zapisom vrednosti“. Zakon ne obuhvata, odnosno isključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja koja je već uređena drugim zakonima, i ne svrstava ih u kriptovalute. Mala napomena Rimskog prava, kao uvod učinjena je sa namerom da se prikaže da se sa kriptovalutom – digitalnim zapisom vrednost, može činiti sve kao i sa bilo kojom drugom imovinom, tj. imovinskim pravom, njom se može kupovati, prodavati, prenositi, koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Kako se u svom razvoju, imovina kao pravo razvila u jednu novu digitalnu sveru, neophodno je samim tim i urediti specifičnosti koje ona poseduje, i odrediti pravila kako bi se izvršila pravna zaštita imaoca takvog imovinskog prava. Zakonodavac je širokodefinisao „digitalnu valutu“ kao vrstu digitalne imovine koja predstavlja naziv kriptovalute, i za koju, razume se, po pravilnu ne garantuje niti jedna centralna banka - ali je prihvaćena od strane fizičkih i pravnih lica kao sredstvo razmene. Bitan element kod kriptovaluta je - dobrovoljnost u prihvatanju digitalne valute među učesnicama konkretnog pravnog posla (trgovine, razmene). Pored digitalne valute, zakonodavac je i definisao „digitalni token“ kao oblik imovine koja se može izdavati u svrhu prikupljanja sredstava (npr. kod startapova) i koja sa sobom nose samo određena prava, koja se digitalnim tokenom garantuje, pravo na neku uslugu izdavaoca, ili neko upravljačko pravo ili pravo na dividendu koja proizilazi iz tokena – te se token može najbolje posmatrati kao finansijki instrument, uslovno se mogu posmatrati kao akcije sa apekta nekog prava koji za sobom digitalni tokeni nose i koja prava su određena prilikom izdavanja. Zakonodavac je definisao i „adresu“ digitalne imovine koja predstavlja jedinstvenu oznaku (eng. Identifier) virtualnog mesta koji sadrži podatke o određenoj digitalnoj imovini. Takođe, Zakon i razlikuje „stabilnu digitalnu imovinu“ od drugih, a koja je stabilna po svojoj prirodi jer je izdata sa ciljem što manjih promena vrednosti i čija je vrednost povezana sa vrednošću zakonskog sredstva plaćanja (npr. dinar ili euro). Zakonodavac kao izdavaoca digitalne imovine prepoznaje i daje mogućnost da to u Srbiji budu domaća i strana fizička, pravna lica i preduzetnici, odnosno svi koji imaju pravnu i poslovnu sposobnost. Isti krug lica svrtava i u korisnike i imoce – vlasnike digitalne imovine.

POJMOVI U VEZI DIGITALNE IMOVINE

Zakonodavac je u okviru zakona opisao i lica i organe koji su u vezi sa oblicima digitalne imovine. Koje se sve usluge koje su povezane sa digitalnom imovinom koje zakon prepoznaje? Usluge su vezane za prijem, prodaju, razmenu, čuvanje i administriranje za treća lica, razmena kriptovaluta za novac, razmena raznovrsnim kriptovalutama, izdavanje kriptovaluta, organizovanje platformi za trgovanje, urpavljanje portfolijom digitalne imovine i vođenje registra. Pored navedenoh usluga Zakon prepoznaje i opredeljuje i pružaoce savetodavnih usluga u vezi kriptovaluta, koji savetnici su samo savetnici u oblasti i u vezi kriptovaluta, što je samo po sebi novo zanimanje i oblasti konsaltinga, a naročito što ga predmetni zakon izdvaja i prepoznaje kao novo zanimanje. Zakon prepoznaje i novi oblik ATM mašina i daje im naziv „kriptomat“, što bi trebalo da budu mašine preko kojih bi se poput bankomata kupovina/prodaja/razmena kriptovaluta, što je svojevrsna novina. „Beli papir“ je svojevrsni dokaz o posedovanju – izdavanju digitalne imovine, kako je zakon vidi, i za koje Zakon predviđa nužni sadržaj koji mora sadržati kao dokument, isprava. Beli papir mora sadržati podatke o izdavaocu digitalne imovine, o digitalnoj imovini i o rizicima povezanim sa digitalnom imovinom koji omogućava investitorima da se odluče u vezi odluke o investiciji u istu. „Platforma za trgovanje“ je uvedena kao „multilateralni sistem“ odnosno digitalna platvorma koja omogućava korinicima trgovinu, odnosno razmenu digitalne imovine, kojom upravlja organizator platforme, koji olakšava spajanje interesa trećih lica u skladu sa jasnim pravilima platforme. Pored navedenog Zakon predviđa i tzv „OTC tržište“ koje predstavlja tržište gde se direktno (mimo platformi) odvija trgovina digitalnom imovinom. Zakon je i dao određene definicije iz Zakona o privrednim društvima kojim se definišu lica povezana kapitalom ili uticajen na kapital, što je možda prenormiranje jer su iste odredbe praktično prekopirane u premetni zakon. „Pametni ugovor“ Zakon prepoznaje aplikacija, program ili protokol, koji može biti zasnovan na tehnologiji distributivne baze podataka ili sl. koji u celini ili delimično automatski izvršava zadate pravno relevantne događaje, koji se zaključuje elektronski putem protokola, aplikacije ili programa. Ovo je svakako novina u ovlasti Obligacijonog prava čija će primena iziskivati dodatno uređenje, jer ovako kako je zakon predvideo, nedorečeno se nepominje vreme, mesto, momenat saglasnosti volja potpisnika ovakvog ugovora.. U Republici Srbiji, Narodna Banka Srbije je organ koji vrši nadzor nad poslovanjem pružaocima usluga koje su povezane sa digitalnom imovinom. Ovo praktično znači da predmetni Zakon ovlašćuje NBS da se stara o zakonitosti rada pružaoca usluga (a objasnićemo i kojih), odnosno da li je njihovo poslovanje usklađeno sa odredbama predmetnog Zakona kao i sa drugim propisima kojima se uređuje računovodstvo, upravljanje infromacionim sistemima i koji se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, širenja oružija za masovno uništenje.

RAZVOJ Uvođenjem kriptovaluta – digitalne imovine pod pravni okvir, određivanje određenih pisanih pravila, svakako će dovesti do razvoja razmene digitalne imovine, a šta će svakako dovesti do razvoja uređenog tržište. Razmena usluga i dobara, sa kriptovalutama će se odvijati uz saglasnost strana učesnica u tim poslovima, stoga je neopodno da se odredbe Zakona čine slobodnim sva ona fizička i pravna lica koja žele da steknu, poseduju i koriste digitalnu imovinu, i da su slobodna u granicama u kojima ih Zakon štiti i pruža im pravnu siguranost i zaštitu. Razvoj se svakako najviše može očekivati prvenstveno u online razmenama i online trgovini, pa se odredbe ovog Zakona na neki posredan način odnose i uređuju i deo vitrualnog – digitalnog sveta, koji je sve prisutan i koji je u razvitku.