Tvorac Blockchain tehnologije je američki naučnik i kriptografer Devid Chaum. On je 1982 prvi predložio informatički protokol zasnovan na međusobno povezanim blokovima informacija. David Chaum je takođe i tvorac reči Blockchin. Sama reč predstavlja kovanicu reči block (blok) i chain (lanac), što nas navodi na zaključak da se radi o lancu međusobno povezanih informacija, grupisanih u blokove.

Blockchain predstavlja bazu podataka u kojoj su informacije grupisane u blokove i međusobno povezane metodom kriptografije.

Glavna razlika između Blockchain tehnologije i klasičnih baza podataka je u načinu skladištenja informacija. Klasične baze podataka skladište informacije po principu tabele, kako bi korisnici informacija mogli lako da im pristupe i brzo ih pronađu u bazi. Blockchain tehnologija skladišti informacije po principu grupisanja na osnovu zajedničke karakteristike, odnosno od njih pravi blokove informacija. Svaki blok ima određeni kapacitet i kada se on popuni pristupa se skladištenju informacija u naredni blok. Logika ovakvog načina skladištenja informacija nalaže da svi blokovi moraju biti međusobno povezani i zbog toga je u kraj svakog bloka i početak narednog integrisana sama informacija o njihovoj povezanosti, specijalno dizanirana metodom kriptografije.

Najjednostavnije objašnjeno, Blockchain tehnologija je od više pojedinačnih baza podataka napravila jedan neprekidan lanac baza podataka. Ako zamislimo pojedinačnu bazu podataka kao jedan kameni blok, onda bi Blockchain tehnologija predstavljala Kineski zid čiji je jedan kraj u neprekidnoj izgradnji.

Sami blokovi i veze između njih se stoga nikada ne mogu promeniti jer bi to predstavljalo negaciju postulata na kojem je izgrađen čitav ovaj sistem. Upravo tu leži glavna snaga Blockchain tehnologije. Ono što je jednom zapisano u blok, nikada se više ne može promeniti. Time se garantuju sigurnost i autentičnost svakog unetog podatka. Kod klasične baze podataka informacije mogu biti upisane ili izbrisane po želji njenog vlasnika. Kod Blockchain tehnologije za bilo koje menjanje već upisanih podataka bio bi potreban konsenzus svih učesnika, što je gotovo nemoguće.

Ovde dolazimo do druge velike prednosti Blockchain tehnologije, a to je decentralizacija. Nemogućnost promene prethodno unetih podataka sve pojedinačne učesnike čini jednakim, jer svi podjednako nemaju pravo da menjaju podatke. U Blockchain tehnologiji ne postoji centar odlučivanja niti hijerarhija, jer svi učesnici imaju podjednako pravo da unose podatke, a niko nema pravo da te podatke menja. Ovakva decentralizacija je apsolutna i bitno se razlikuje od političke ili ekonomske decentralizacije sprovedene pod okriljem centra.

Svima garantovano pravo da unose podatke u Blockchain, ukoliko prethodno ispune određene uslove, sa druge strane pojavljuje se kao apsolutna transparentnost ovih podataka. Praktično govoreći, svako može da uđe u Blockchain Bitcoin kriptovalute i pogleda bilo koju transakciju koja je izvršena od njenog nastanka do danas. To se radi uz pomoć Blockchain explorera ili samim učešćem u postupku rudarenja ove kripto valute.

Hardverski deo Blockchain tehnologije.